Pojedi tu zabu pdf

You can change your ad preferences anytime. Next SlideShares. You are reading a preview. Create your free account to continue reading. Sign Up. Upcoming SlideShare. Embed Size px. Start on. Show related SlideShares at end. WordPress Shortcode. Share Email. Top clipped slide. Download Now Download Download to read offline. Zoran Grgic - Menadzment u poljoprivredi.

Osho biti u ljubavi. Trening asertivnosti: Manipulacija i asertivne tehnike za izbegavanje manipul Brajan Trejsi Zlatna pravila uspjeha. Related Books Free with a 30 day trial from Scribd. Dry: A Memoir Augusten Burroughs. Related Audiobooks Free with a 30 day trial from Scribd. MirelaDedovic May. Ugradite tu aktivnost u svoj dnevni rasporcd. Proitajte odreden broj strana o kljunoj temi. Vidite se s odreenim brojem kan- didata ili klijenata.

Angaujte se odreeno vreme u toku dana nekom fizikom aktivnou. Nauitc odreen broj novih rei nekog stranog jezika. Ne proputajte nita od toga ni jednog jedinog dana. Stalno idite napred. Kad ponete da se kreete, nas- tavite. Nemojte se zaustavljati. Ta odlunost i disciplino- vanost mogu da vas uine jednim od najproduktivnijih i najuspenijih ljudi vae generacije. Jasni, zapisani ciljevi imaju fascinantan efekat na vae razmiljanje. Motiviu vas i teraju na akciju. Pod- stiu vau kreativnost, oslobaaju vau energiju i poma- u vam da prevaziete odugovlaenje, kao i bilo ta dru- go to vas ometa.

Ciljevi su gorivo u pei dostignua. Sto su vai ci- ljevi vei i jasniji, to ste vi oduevljeniji mogunou da ih ostvarite. Svakodnevno razmiljajte o svojim ciljevima. Sva- kog jutra, kad ponete, preduzmite korake u vezi s naj- vanijim poslom koji moete da obavite da biste postigli svoj najvaniji trenutni cilj. Odmah uzmite ist list hartije i sastavite spisak od deset ciljeva koje elite da ostvarite tokom naredne godine.

Zapiite ih kao da je godina ve prola, a oni postali stvarnost. Upotrebite sadanje vreme, pozitivno i u prvom licu, kako bi ih va podsvesni um odmah prihvatio. Zatim pregledajte svoj spisak i izaberite jedan cilj koji e, budete li ga ostvarili, imati najvei pozitivan uticaj na va ivot.

Koji god bio taj cilj, zapiite ga na posebnom listu hartije, odredite rok, napravite plan, preduzmite korake u skladu s njim i onda svakog dana uradite neto to e vas primai za korak blie tom cilju. Sama ova veba mogla bi da vam izmeni ivot! Planirati znai dovesti budunost u sadanjost, kako biste mogli da odmah uradite neto u vezi s njom. Odgovor je, razume se: Zalogaj po zalogaj. Kako da pojedete svoju najveu i najruniju abu? Na isti nain; podelite je u konkretne i postepene aktivnosti i potom krenete od prve.

Va um, vaa sposobnost da razmiljate, planirate i odluujete, vae su najmonije sredstvo za prevazilaenje odugovlaenja i poveanje produktivnosti. Vaa sposobnost da odredite svoje ciljeve, napravite plan i stupite u akciju u skladu s tim odreuje pravac vaeg ivota. Sam in razmiljanja i planiranja oslobaa vae mentalne moi, podstie vau kreativnost i poveava vau mentalnu i fiziku energiju.

Suprotno tome, kao to je napisao Aleks Mekenzi, akcija bez prethodnog planiranja uzrok je svih neuspeha. Vaa sposobnost da planirate znatno unapred, pre stupanja u akciju, mera je vae ukupne kompetencije.

Jedan od vaih najvanijih ciljeva u radu treba da bude najvea mogua kamata na uloenu mentalnu, emocionalnu i fiziku energiju. Dobra vest glasi da svaki minut proveden u planiranju utedi ak deset minuta rada. Potrebno vam je svega deset do dvanaest minuta da isplanirate svoj dan, a to malo ulaganje moe da vam utedi najmanje dva sata minuta koje biste inae protraili i verovatno razvodnili svoje napore u toku dana.

Moda ste uli za formulu est P. Kad se uzme u obzir koliko planiranje moe da vam pomogne da poveate produktivnost i uinak, tada je zauujue to to ga vrlo malo ljudi svakodnevno praktikuje. A planiranje je odista vrlo jednostavno. Potrebni su vam samo papir i olovka. Krajnje sofisticiran kompjuterski program, palm pilot, planer vremena, zasniva se na istom principu: sedite i pravite spisak svega onoga to valja da uradite pre nego to ponete.

Uvek radite prema tom spisku. Kad iskrsne neto novo, dodajte ga na spisak pre nego to ga obavite. Od prvog dana kad ponete dosledno da se drite svog spiska, moete da poveate svoju produktivnost i poboljate krajnji rezultat za 25 odsto i vie. Sainite svoju listu uvee, na kraju prethodnog radnog dana. Prebacite na nju sve to tog dana niste stigli da uradite i potom dodajte sve to valja da uradite sledeeg dana.

Kad tako uvee napravite listu, va podsvesni um cele noi, dok vi spavate, radi na njoj. Za razliite svrhe, potrebne su vam razliite liste.

Prvo, morate da sastavite glavnu listu, na koju upisujete sve to vam padne na pamet da ovih dana ili nedelja morate da uradite. Na njoj beleite sve ideje kojih se setite i svaki novi zadatak ili obavezu koji iskrsnu. Sve te stavke sortirajte kasnije. Zatim, trebalo bi da imate i mesenu listu, koju pravite krajem meseca, za naredni mesec.

Ona moe da sadri stavke prenesene s glavne liste. Tree, trebalo bi da imate nedeljnu listu, na kojoj ete unapred isplanirati celu nedelju. To je lista koja se cele nedelje nalazi u fazi izgradnje. Ova disciplina sistematskog planiranja vremena moe da vam bude od velike pomoi. Mnogi ljudi su mi rekli da je navika da krajem svake nedelje odvoje sat ili dva za planiranje naredne znatno poveala njihovu produktivnost i u potpunosti im izmenila ivot. Ova tehnika e i vama izuzetno dobro doi. Naposletku, trebalo bi da prenesete stavke sa svoje mesene i nedeljne liste na svoju dnevnu listu.

To su konkretne aktivnosti koje ete obaviti narednog dana. Kako koju stavku odradite, precrtajte je. To vam daje vizuelnu predstavu o tome koliko ste uradili. Stvara vam oseaj uspenosti i napretka. Kad na listi vidite da ste napredovali, to vas motivie i daje vam energiju, jaajui vae samopouzdanje i samopotovanje. Stabilan i vidljiv progres tera vas napred i pomae da prevaziete odugovlaenje.

Kad imate bilo kakav projekat, ponite tako to ete napraviti spisak svih postupaka koje ete morati da obavite da biste ga odradili od poetka do kraja. Organizujte zadatke vezane za projekat prema prioritetu i redosledu. Izloite ih pred sobom na papiru ili na kompjuteru, tako da moete da ih vidite. Zatim ih odraujte jedan po jedan. Zaudie vas koliko mnogo moe da se uradi na taj nain. Obavljajui jednu po jednu stavku sa svojih lista, postajaete sve efikasniji i snaniji.

Oseaete poveanu kontrolu nad svojim ivotom. Biete prirodno motivisani da uradite jo vie. Razmiljaete bolje i kreativnije i sticati brojnija i bolja saznanja koja e vam omoguavati da radite jo bre. Odraujui redom zadatke s liste, stei ete oseaj pozitivnog impulsa koji vas goni napred i omoguava vam da prevaziete odugovlaenje. Ovaj oseaj napredovanja dae vam vie energije i odrae vas u pokretu tokom celog dana.

Ono kae da e vam prvih 10 procenata vremena koje provedete u planiranju i organizovanju svog rada, pre no to ponete da radite, utedeti itavih 90 procenata vremena koje biste inae proveli u obavljanju samog posla. Probajte, i uveriete se i sami da je tako. Kad unapred isplanirate svaki dan, ustanoviete da vam je mnogo lake da se pokrenete i. Rad tee bre i stabilnije nego ikada ranije. Oseate se jai i kompetentniji.

Na kraju, postajete nezaustavljivi. Ponite jo danas da unapred planirate svaki dan, nedelju i mesec. Uzmite rokovnik ili list papira i napravite spisak svega to morate da uradite tokom naredna dvadeset etiri asa.

Ako iskrsnu neke nove stavke, dodajte ih na tu listu. Napravite listu svih projekata i velikih vieslojnih zadataka vanih za vau budunost. Izloite ih sve prema prioritetu, koji je najvaniji, i prema redosledu: ta mora da se uradi prvo, ta drugo, i tako dalje. Ponite imajui na umu kraj. Razmiljajte beleei misli na papiru! Uvek radite prema svojoj listi. Zadivie vas koliko ete produktivniji postati i koliko e vam lake biti da pojedete svoju abu.

Naziva se i Paretovim naelom, po italijanskom ekonomisti Vilfredu Paretu, koji je prvi pisao o njemu Pareto je uoio da ljudi u njegovom drutvu kao da se prirodno razdvajaju na ono to je nazivao vitalnom nekolicinom, 20 odsto prvih u pogledu novca i uticaja, i beznaajnu veinu, preostalih 80 odsto.

Kasnije je ustanovio da se ovo pravilo odnosi praktino na sve ekonomske aktivnosti. Na primer, ovo pravilo kae da e 20 odsto vaih aktivnosti biti odgovorno za 80 odsto vaih rezultata, 20 odsto vaih klijenata bie kupci 80 odsto onoga to prodate, 20 odsto od vaih proizvoda ili usluga bie zasluno za 80 odsto vaeg profita, 20 odsto vaih poslova bie odgovorno za 80 odsto vrednosti onoga to radite, i tako dalje.

To znai da e se, ako imate spisak sa deset stavki koje valja da obavite, dve od njih pokazati kao vredne koliko osam ostalih, ili jo vie. Evo jednog zanimljivog otkria. Svaki od ovih zadataka moda iziskuje isto vreme.

Meutim, jedan ili dva od njih doprinee pet ili deset puta vie u odnosu na vrednost svih ostalih. Taj zadatak je, dakle, sasvim izvesno aba koju treba prvo da pojedete. Moete li da pogodite ta je to to prosena osoba najee odugovlai? Tuna je istina da veina ljudi odugovlai upravo sa 10 ili 20 odsto najvrednijih stavki, onom vitalnom nekolicinom.

Umesto toga, zamajavaju se s onih manje vanih 80 odsto, beznaajnom veinom, koja vrlo malo doprinosi ukupnim rezultatima. To je gotovo uvek. Najvredniji zadatak koji moete da uradite svakog dana esto je najtei i najsloeniji.

Meutim, on se moe viestruko isplatiti i omoguiti vam ubiranje vrednih plodova. Iz tog razloga, morate nepopustljivo odbijati da radite zadatke koji spadaju u donjih 80 odsto, ako jo uvek niste uradili sve one iz gornjih 20 odsto.

Pre no to ponete da radite, uvek se zapitajte: Da li je ovaj zadatak u prvih 20 ili u ostalih 80 odsto? Pravilo: oduprite se iskuenju da prvo raistite sitne poslove. Upamtite, ta god odaberete da radite, to vam na kraju postane navika koje ete se teko reiti. Ako odaberete da svoj dan poinjete kojekakvim posliima, uskoro ete stei naviku da uvek tako radite.

To nije vrsta navike kakva vam je potrebna. Najtei deo svakog vanog zadatka je njegovo zapoinjanje. Kad zaista ponete da radite vredan zadatak, nekako postajete prirodno motivisani da nastavite dalje. Deo vaeg uma voli da bude obuzet znaajnim zadacima koji zaista predstavljaju ozbiljan doprinos. Va posao je da neprestano hranite ovaj deo svog uma.

Ve vas samo razmiljanje o zapoinjanju i dovravanju vanog zadatka motivie i pomae vam da prevaziete odugovlaenje. Razlika je u tome to vas, poto obavite neto vredno i znaajno, obuzima oseanje ogromnog ponosa i zadovoljstva. Meutim, kad zavrite neki beznaajan zadatak, uloivi pri tom isto vreme i energiju, dobijate malo ili nikakvo zadovoljstvo.

Upravljanje vremenom je u stvari upravljanje ivotom, upravljanje sobom. To je zapravo preuzimanje kontrole nad redosledom deavanja. Upravljanje vremenom je kontrola nad onim to ete sledee raditi.

I uvek imate slobodu da odluite koji e zadatak biti sledei. Vaa sposobnost da razlikujete vane od nevanih zadataka jeste kljuna determinanta vaeg uspeha u ivotu i radu. Efikasni i produktivni ljudi disciplinuju sebe da ponu od najvanijeg meu zadacima koji su pred njima.

Primoravaju sebe da pojedu tu abu, kakva god ona bila. Rezultat toga je da postiu mnogo vie od prosenih osoba i da su mnogo sreniji od njih. Tako bi trebalo da se i vi ponaate. Sastavite listu svih ciljeva, aktivnosti, projekata i obaveza koje trenutno imate. Koji bi se od njih mogli svrstati u onih 10 ili 20 odsto koji e vam doneti 80 ili 90 odsto rezultata? Odluite jo danas da ete sve vie vremena provoditi radei u tih nekoliko oblasti koje zaista mogu da promene va ivot i karijera, a sve manje na onim beznaajnijim poslovima.

Svaki ovek je postao veliki, svaki uspean ovek je uspeo u onoj meri u kojoj je usmerio svoje snage na jedan odreeni kanal. Obeleje superiornog mislioca jeste njegova sposobnost da precizno predvidi posledice injenja ili neinjenja nekih postupaka. Potencijalne posledice svake aktivnosti su kljune determinante njene istinske vanosti za vas i vau kompaniju. Ovakvom procenom zadatka odreujete koja je vaa sledea aba. Dr Edvard Banfild s univerziteta Hardvard je posle vie od pedeset godina istraivanja doao do zakljuka da je dugorona perspektiva najprecizniji predskazatelj drutvenih i ekonomskih pomeranja navie u Americi.

U odreivanju vaeg uspeha u ivotu i radu, dugorona perspektiva je vanija od porodinog porekla, obrazovanja, rase, inteligencije, veza i praktino svih ostalih faktora. Va stav prema vremenu, va vremenski horizont, ima nemerljiv uticaj na vae ponaanje i izbore. Ljudi koji nastoje da sagledaju u perspektivi svoj ivot i karijeru kao da uvek donose mnogo bolje odluke u vezi sa svojim vremenom i aktivnostima od ljudi koji vrlo malo razmiljaju o budunosti.

Pravilo: Dugorono razmiljanje unapreuje donoenje kratkoronih odluka. Uspeni ljudi imaju jasnu buduu orijentaciju. Oni razmiljaju pet, deset ili petnaest godina unapred. Zatim analiziraju svoje trenutne izbore i ponaanje, kako bi bili sigurni da su dosledni dugoronoj budunosti koju prieljkuju.

Ako u svom poslu imate jasnu zamisao o tome ta vam je zaista vano na duge staze, mnogo vam je lake da donesete bolje odluke o svojim kratkoronim prioritetima. Po definiciji, ono to je vano ima potencijalne dugorone posledice. Neto nevano ima. Pre no to ponete bilo ta, trebalo bi da postavite sebi pitanje: Koje su potencijalne posledice obavljanja ili neobavljanja ovog zadatka?

Pravilo: Ono to nameravate u budunosti utie na sadanje postupke i esto ih odreuje. Ako imate jasnu dugoronu viziju, mnogo ste sposobniji da procenite trenutnu aktivnost i osigurate da bude dosledna onome to istinski elite da postignete. Uspeni ljudi su oni koji su spremni da odloe zadovoljenje i ak se i rtvuju na kratke staze, kako bi mogli da uivaju u mnogo veim dugoronim plodovima svojih napora.

Neuspeni ljudi, naprotiv, vie razmiljaju o kratkoronom zadovoljstvu i neposrednom zadovoljenju, ne marei naroito za dugoronu budunost. Denis Vejtli, koji dri predavanja na temu motivacije, kae: Neuspeni rade ono to im ublaava tenziju, dok pobednici rade ono ime se ostvaruje cilj.

Na primer, ranije dolaenje na posao, redovno itanje literature iz svoje oblasti, pohaanje kurseva koji poveavaju znanje i usredsreivanje na zadatke od visoke vrednosti - sve to zajedno e neizmerno pozitivno uticati na vau budunost. S druge strane, dolaenje na posao u poslednjem trenutku, itanje novina, ispijanje kafa i askanje s kolegama moda jeste zabavno i prijatno na kratke staze, ali dugorono neizbeno dovodi do izostanka unapreenja, neostvarivanja radnih zadataka i frustracije.

Ako va zadatak ili aktivnost imaju potencijalno vane pozitivne posledice, dajte im vrhunski prioritet i odmah ih se latite. Ako neto moe imati potencijalno znatne negativne posledice ukoliko se ne obavi brzo i dobro, tome bi takoe trebalo dati vrhunski prioritet. Koja god bila vaa aba, stisnite petlju i progutajte je odmah. Motivacija zahteva motiv. Budite neprestano usredsreeni i napredujte tako to ete stalno poinjati i zavravati one zadatke koji su najznaajniji za vau kompaniju i vau budunost.

Vreme svakako prolazi. Pitanje je samo kako ga koristite i gde ete se nai posle nekoliko narednih nedelja ili meseci. A gde ete se nai, umnogome zavisi od toga koliko razmiljanja posveujete posledicama svojih kratkoronih postupaka.

Stalno razmiljanje o potencijalnim posledicama vaih izbora, odluka i ponaanja jedan je od najboljih naina da odredite svoje istinske prioritete u radu i privatnom ivotu.

Redovno itajte spisak svojih zadataka, aktivnosti i projekata. Stalno se pitajte: Koji bi projekat ili aktivnost, ako ih obavim odlino i blagovremeno, imali najpozitivniji uticaj na moj ivot? Setite se divnih Geteovih rei: Samo poni, i um e ti obliti vrelina; zavrie posao, bie prava milina! Prvi zakon uspeha je koncentracija, usmeravanje celokupne energije na jednu taku i kretanje direktno prema toj taki, bez gledanja levo ili desno. Toliko je jednostavna i delotvorna da je sama po sebi dovoljna da vas uini jednom od najeftkasnijih i najsposobnijih osoba u vaoj oblasti.

Snaga ove tehnike krije se u njenoj jednostavnosti. Evo kako ona radi: ponete sa spiskom svega to imate da uradite tog dana.

Zatim sve stavke na svom spisku oznaite sa A, B, C, D ili E, pre nego to ponete da radite prvi zadatak. Stavka A je definisana kao neto veoma vano, neto to morate, ili ete se nai suoeni s ozbiljnim posledicama.

Stavka A bi mogla biti poseta kljunom klijentu ili zavravanje izvetaja koji je vaem efu neophodan za sledei sastanak poslovodnog odbora.

Ove stavke su vae abe. Ako imate vie obaveza koje se klasifikuju kao A, odredite im prioritet tako to ete ih oznaiti kao A-l, A-2, A-3, i tako dalje. A-1 je svakako najvea i najrunija od svih tih aba. Stavka B je definisana kao zadatak koji bi trebalo da obavite. Meutim, njene su posledice umerene. Ove stavke su punoglavci u vaem radnom ivotu. To znai da nekome moda ba i nee biti milo, ili mu nee sasvim odgovarati ako ne obavite neki od tih zadataka, ali da nisu ni izdaleka vani kao A zadatak.

Uzvraanje nebitnog telefonskog poziva ili proveravanje elektronske pote spadalo bi u B zadatke. Pravilo je da nikad ne bi trebalo da se poduhvatate B zadatka ako imate neobavljen A zadatak.

Nikad ne bi trebalo da se zamajavate punoglavcem ako neka abetina sedi i eka da je pojedete. Zadatak C definie se kao neto to bi bilo lepo da uradite, ali nee biti nikakvih posledica ako i ne budete uradili. Meu C zadacima su telefoniranje prijatelju, odlazak na kafu ili ruak s. Ta vrsta aktivnosti ni na koji nain ne pogaa va posao. Zadatak D se definie kao neto to moete da prosledite nekome drugom. Po pravilu, trebalo bi da prosleujete dalje sve ono to neko drugi moe da uradi, kako biste imali vie vremena za A zaduenja, koja samo vi moete da obavite.

E zadatak je definisan kao neto to moete u potpunosti da eliminiete, a da se pri tom nimalo ne odrazi na va posao i ivot. To moe biti zadatak koji je u odreenom trenutku imao odreenu vanost, ali vie nije relevantan vama ni bilo kom drugom. Poto primenite metod ABCDE, biete potpuno organizovani i spremni da bre obavite vie vanih stvari sa svog spiska. Klju delotvornosti ovog ABCDE metoda je u tome da disciplinujete sebe da se bez odlaganja bacite na A-1 zadatak i ne ostavljate ga dok ga ne obavite u celosti.

Upotrebite svoju snagu volje, ponite i zavrite taj posao, taj najvaniji zadatak koji imate. Pojedite celu abu i nemojte se zaustavljati dokle god ne bude sasvim gotovo.

Vaa sposobnost da podrobno razmislite, analizirate spisak svojih poslova i odredite svoj zadatak A-1 jeste odskona daska do viih dostignua i poveanog samopouzdanja, samopotovanja i linog ponosa. Kad budete stekli naviku da se koncentriete na svoju najvaniju A-1 aktivnost - na konzumiranje svoje abe - uspevaete da uradite vie nego dvoje ili troje drugih. Odredite posao ili projekat koji zasluuju oznaku A-1 i ponite odmah da to radite.

Disciplinujte sebe da ne radite nita drugo sve dok taj posao ne bude obavljen. Primenjujte svakodnevno ovaj ABCDE metod, na svakoj svojoj listi poslova, pre nego to ponete s radom, celog sledeeg meseca.

Na taj nain stei ete naviku da odreujete svoje najvee prioritete, a vaa budunost bie osigurana! Kad se usredsrede sve fizike i mentalne sposobnosti, mo osobe da rei problem viestruko se uveava. Zato me plaaju? Ovo je neto najvanije to ste se ikad zapitali i to ete se uopte zapitati tokom svoje karijere. Kako stvari stoje, mnogi ljudi zapravo nisu sasvim sigurni zato ih tano plaaju. Meutim, ako vam nije ba najjasnije zbog ega vas plaaju i koji su rezultati koji se od vas oekuju, bie vam teko da pruate najbolji mogui uinak i bre dobijate poviice i unapreenja.

Najjednostavniji odgovor bi glasio da ste zaposlenje dobili da biste postigli konkretne rezultate. Plata je nadoknada koju dobijate za konkretan kvalitet i rad koji moe biti udruen i s radom drugih, kako bi se stvorili proizvodi ili usluge za koje su klijenti spremni da plate.

Svaki posao moe da se razloi na pet do sedam oblasti kljunih rezultata, a rede i na neto vie. To su rezultati koje neizostavno morate da ostvarite da biste ispunili svoju odgovornost i dali maksimalan doprinos svojoj organizaciji.

Oblasti kljunih rezultata sline su vitalnim telesnim funkcijama, kao to su one indikovane krvnim pritiskom, pulsom, respiratornom stopom i aktivnou modanih talasa. Nedostajanje bilo koje od ovih vitalnih funkcija dovodi do smrti organizma. Na isti nain, va propust da ostvarite uinak u oblasti kljunih rezultata vaeg posla moe da dovede do toga da vie nemate posao.

Na primer, oblasti kljunih rezultata u menadmentu su planiranje, organizacija, rukovoenje osobljem, davanje zaduenja, nadgledanje, procena i izvetavanje. To su oblasti u kojima menader mora da ostvari rezultate da bi bio uspean u svojoj oblasti odgovornosti. Morate da posedujete esencijalno znanje i vetine potrebne za obavljanje vaeg posla.

Ti zahtevi se konstantno menjaju. Razvijate sutinske sposobnosti koje vam pre svega omoguavaju da uopte obavljate svoj posao. Meutim, kljuni rezultati su uvek najvaniji u vaem poslu i odreuju da li ste uspeni ili neuspeni. Oblast kljunih rezultata je neto to morate da uspostavite da biste uspeli u svom poslu.

Re je o zadacima za koje ste u potpunosti odgovorni. Ako ih vi ne obavite, niko drugi nee. Oblast kljunih rezultata ine aktivnosti koje su pod vaom kontrolom. To je izlazna snaga vaeg rada koja.

Poetna taka visokog uinka jeste identifikovanje oblasti kljunih za rezultate u vaem poslu. Porazgovarajte o njima sa svojim efom. Sainite listu iskljuivo svojih odgovornosti i pobrinite se da je odobre vai pretpostavljeni, kolege koji imaju isti nivo odgovornosti, kao i vai potinjeni.

Na primer, ako se na bilo koji nain bavite prodajom, oblast kljunih rezultata za vas je proirenje trita i poveanje prodaje. Te aktivnosti su sredite celokupnog procesa prodaje. Zakljuivanje prodaje je druga oblast kljunih rezultata. Kad se prodaja zakljui, time se iniciraju aktivnosti mnogih drugih ljudi, u smislu proizvodnje i isporuke proizvoda ili usluge. Za vlasnika ili generalnog direktora kompanije, oblast kljunih rezultata jeste pregovaranje s bankom od dobijanju zajma.

Angaovanje pravih ljudi i efikasna podela zaduenja takoe su oblasti kljunih rezultata. Za sekretaricu ili radnika na recepciji, brzo i efikasno kucanje pisama ili odgovaranje na telefonske pozive i prebacivanje veze definiu se kao oblasti kljunih rezultata. Sposobnost ljudi da brzo i valjano obavljaju ove zadatke umnogome odreuje njihovu platu i anse za unapreenje.

Kad odredite koje su vae oblasti kljunih rezultata, drugi korak je da u svakoj od tih oblasti ocenite sebe na skali od jedan do deset. U emu ste jaki, a u emu ste slabi? Gde ostvarujete odline rezultate, a gde podbacujete? Pravilo glasi: vaa najslabija oblast kljunih rezultata odreuje visinu na kojoj koristite sve svoje ostale vetine i sposobnosti.

Ovo pravilo kae da moete biti izuzetni u est od sedam oblasti kljunih rezultata, ali loi u sedmoj, i da e vas u tom sluaju taj va lo uinak u sedmoj oblasti unazaivati i odreivati koliko ete postii ostalim svojim vetinama. Ta slabost je kao kamen oko vrata vae sposobnosti i predstavlja konstantan izvor trvenja i frustracije.

Na primer, podela zaduenja je oblast kljunih rezultata za menadera. Ta vetina je od kljunog znaaja, jer mu omoguava da upravlja i dobija rezultate organizovanjem rada drugih. Menader koji ne ume da podeli zaduenja ne moe maksimalno da iskoristi ostale svoje vetine i sposobnosti. Loa podela zaduenja moe da dovede samo do neuspeha u obavljanju posla. Postoji vie razloga za odugovlaenje i odlaganje na radnom mestu a jedan od osnovnih je to to ljudi izbegavaju poslove i aktivnosti u kojima se ranije nisu dobro pokazali.

Umesto da postave sebi cilj i naprave plan kako da u odreenoj oblasti postanu bolji, veina ljudi tu oblast sasvim izbegava, a to samo pogorava situaciju. Vai i obrnuto: to bolji postajete u nekoj vetini, to ete biti motivisaniji da obavljate tu funkciju, manje ete odugovlaiti i biete mnogo reeniji da posao obavite do kraja.

Odbijte da racionalizujete, opravdavate ili branite svoje slabe strane. Umesto toga, jasno ih odredite. Postavite cilj i napravite plan da postanete veoma dobri u tim oblastima.

Razmislite malo! Moda vas jo samo jedna kritino vana vetina deli od toga da postanete najbolji u svom poslu. Jedno od najboljih pitanja koje moete sebi da postavite glasi ovako: Koja bi vetina, ako bih je razvio i koristio na najbolji mogui nain, imala najpozitivniji uticaj na moju karijeru? Ovo pitanje bi trebalo da vodi vau karijeru do kraja ivota. Potraite u sebi odgovor na njega.

Verovatno ga ve i znate. Postavite ovo pitanje svom efu. Postavite ga svojim kolegama. Postavite ga svojim prijateljima i porodici. Naite odgovor, kako god on glasio, i potom radite na tome da poboljate svoj uinak u toj oblasti.

Dobra vest je da se sve vetine vezane za biznis mogu nauiti. Ako je neko drugi izuzetno. Jedan od najbrih i najboljih naina da prestanete s odugovlaenjem i obavite vie stvari za krae vreme jeste da postanete aposlutno odlini u svojim oblastima kljunih rezultata.

To moe da bude vano koliko i sve ostalo to radite u ivotu ili karijeri. Odredite oblasti kljunih rezultata u svom poslu. Koje su one? Zapiite kljune rezultate koje morate da ostvarite da biste svoj posao obavljali na najbolji mogui nain. Ocenite sebe na skali od jedan do deset u svakoj od njih.

Zatim odredite vetinu koja bi vam, ako biste je koristili na najbolji mogui nain, najvie pomogla u vaem poslu. Odnesite tu listu svom efu i porazgovarajte s njim. Neka vam iskreno kae ta misli. Bie vam samo bolje budete li otvoreni za konstruktivne predloge i miljenja drugih ljudi. Popriajte o svojim rezultatima sa svojim osobljem i kolegama. Porazgovarajte o njima sa svojim branim partnerom. Steknite naviku da redovno vrite ovu analizu, dokle god se bavite svojom karijerom.

Nikad nemojte prestati da se trudite da postanete bolji. Ova odluka sama po sebi je dovoljna da vam promeni ivot. U svom najistinitijem i neizmenjenom obliku, koncentracija znai sposobnost da usredsredite um na jednu usamljenu stvar.

Zakon nametnute efikasnosti glasi: Nema nikad dovoljno vremena da se uradi sve, ali uvek ima vremena da se uradi ono najvanije. Drugim reima, ne moete da pojedete sve abe i punoglavce u bari, ali moete da smaete onu najveu i najruniju i to je sasvim dovoljno, makar za izvesno vreme. Kad vam ponestane vremena, a u pitanju je zadatak ije posledice neobavljanja mogu biti zaista ozbiljne, kao da uvek naete vreme da ga ipak obavite, esto u poslednjem trenutku.

Poinjete rano, ostajete do kasno i primoravate sebe da zavrite posao, radije nego da se suoite s negativnim posledicama koje bi usledile ukoliko ne biste bili gotovi u predvienom roku.

Pravilo: nikad neete imati dovoljno vremena da uradite sve to imate da uradite. A poslovi i obaveze se samo gomilaju. Svi imamo gomile literature koju tek valja da proitamo. Jedna nedavna studija je dola do zakljuka da prosean direktor ima sati zaostalog itanja i projekata, to kod kue, to u kancelariji.

To znai da nikad neete moi da nadoknadite zaostatke. Izbacite to iz glave. Moete samo da se nadate da ete stizati da obavite ono najvanije. Ostalo e jednostavno morati da prieka.

Mnogi ljudi kau da bolje rade kad ih pritiskaju rokovi. Naalost, dugogodinja istraivanja dokazuju da je to tano samo u retkim sluajevima. Pod pritiskom rokova, esto nametnutih zbog odugovlaenja i odlaganja, ljudi pate od velikih stresova, prave vie greaka i moraju iznova da urade vie zadataka nego pod bilo kojim drugim okolnostima.

Greke napravljene u urbi esto dovode do defekata i trokova probijanja rokova koji, opet, dugorono dovode do znatnih finansijskih gubitaka. Ponekad je za obavljanje posla potrebno vie vremena onda kad ga radite navrat-nanos, u poslednjem trenutku.

Postoje tri pitanja koja moete redovno da postavljate sebi da biste ostali usredsreeni na to da obavite najvanije zadatke koje imate. Prvo glasi: Koje su moje najvanije aktivnosti? Drugaije reeno, koje su najkrupnije abe koje morate da pojedete da biste dali najvei doprinos svojoj organizaciji? Svom ivotu uopte?

Ovo je jedno od najvanijih pitanja koja moete da uputite sebi i odgovorite na njega. Koje su vae najvanije aktivnosti? Prvo razmislite o tome sami. Zatim, postavite pitanje svom efu. Pitajte kolege i podreene. Pitajte prijatelje i porodicu. Kao kad podeavate soivo na foto-aparatu, morate da imate kristalno jasnu sliku o tome koje su vae najvanije aktivnosti, pre no to se bacite na posao.

Drugo pitanje koje sebi morate neprestano da postavljate glasi: ta je ono to ja i samo ja mogu da uradim, a to e, ako to uradim kako valja, predstavljati razliku? Ovo pitanje potie od Pitera Drakera, gurua menadmenta. To je jedno od najboljih pitanja za ostvarivanje line efikasnosti. Ovo se odnosi na neto to samo vi moete da uradite. Ako ne budete to uradili, niko drugi nee.

Ali, ako uradite, i to dobro, moe zaista da promeni va ivot i vau karijeru. Koja je to aba u vaem poslu? Svakog sata u danu, svakog dana, postavite sebi ovo pitanje i dobiete konkretan odgovor. Va posao je da budete naisto koji je odgovor i potom ponete i radite taj zadatak pre bilo ega drugog. Tree pitanje koje valja da postavljate sebi jeste: Kako trenutno mogu najbolje da upotrebim svoje vreme?

Drugim reima, Koja je trenutno moja najkrupnija aba? Re je o kljunom pitanju kad je posredi upravljanje vremenom. Postavljanje tog pitanja jeste klju za prevazilaenje odugovlaenja i pretvaranje u visokoproduktivnu osobu.

Svakog sata u svakom danu, postoji odgovor na to pitanje. Va je posao da ga sebi postavljate, uvek iznova, i da uvek radite s ciljem da pronaete odgovor, kako god on glasio. Uradite prvo ono najvanije, a ostalo i ne morate. Kao to je rekao Gete: Najvanije stvari se nikada ne smeju nai na milost i nemilost onih najmanje vanih.

Razmiljanje koje e vas odvesti najblie uspehu jeste vaa sposobnost da razluite prioritete od svega ostalog. Utroite svakodnevno nekoliko minuta na sedenje u miru i tiini. Za to vreme se opustite i bez stresa ili pritiska razmislite o svom radu i aktivnostima. U gotovo svim sluajevima, tokom ovog vremena provedenog u samoi stei ete divne spoznaje i ideje koje e vam utedeti veoma mnogo vremena kad ih budete primenili u poslu.

Bez obzira na to koliki je nivo vae sposobnosti, imate u sebi vie potencijala nego to ga za ivota moete razviti. Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje i uradite vie stvari za krae vreme jeste da pre no to ponete da radite obezbedite da vam sve bude pri ruci.

Kad ste potpuno pripremljeni, tada ste poput napetog pitolja ili strelca ija je strela maksimalno zategnuta u luku. Sve to vam je potrebno jeste mali mentalni podsticaj da biste se bacili na obavljanje svojih najvrednijih zadataka. To je kao da pripremate sve za jedan kompletan obrok, kao to je krupna aba.

Stavite sve sastojke na kuhinjski pult pred sobom i potom ponete da pripremate veeru, korak po korak. Ponite tako to ete raistiti pisai sto ili radni prostor, tako da se pred vama nalazi samo jedan zadatak.

Ako je potrebno, stavite sve na pod ili sto iza sebe. Prikupite sve podatke, izvetaje, detalje, studije i radne materijale koji e vam biti potrebni da biste obavili posao do kraja. Neka vam budu pri ruci, kako biste mogli da ih dohvatite bez mnogo ustajanja ili kretanja. Povedite rauna da imate sve pisane materijale, kompjuterske diskove, pristupne ifre, email adrese i sve ostalo to vam treba da biste zapoeli i nastavili da radite sve dok posao ne bude obavljen.

Svoj radni prostor sredite da bude udoban i privlaan za oko, tako da vas prosto mami da dugo radite. Naroito se pobrinite da imate udobnu stolicu koja vam podupire lea i omoguava da vam stopala lee ravno na podu. Najproduktivniji ljudi odvoje dovoljno vremena da stvore radni prostor u kojem e im biti. Jedna od velikih tehnika za prevazilaenje odugovlaenja jedenje aba jeste da sve pripremite unapred. Kad je sve sloeno uredno i prema redosledu, vie e vam se raditi. Zapanjujue je koliko mnogo knjiga nije nikada napisano, koliko mnogo magistratura i doktorata nikada dovreno, koliko mnogo stvari koje menjaju ivot nije nikad ni zapoeto zato to su ljudi propustili onaj prvi korak, pripremanje unapred.

Los Aneles privlai ljude iz cele Amerike koji sanjaju o tome da napiu uspean filmski scenario i prodaju ga nekom od tamonjih studija. Sele se u Los Aneles i godinama rade bedne poslove, neprestano sanjajui o tome kako e napisati i prodati popularan scenario. Nedavno je Los Aneles tajms poslao reportera da intervjuie prolaznike na bulevaru Vilajer. Postavljao im je samo jedno pitanje: Kako napreduje va scenario? Troje od etvoro je odgovaralo: Skoro je gotov!

Nemojte da vam se to desi. Kad sedite sa svime ispred sebe, spremni da se bacite na posao, poprimite i govor tela kakav podrazumeva visok uinak. Sedite uspravno i ne navaljujte se na naslon stolice. Drite se kao efikasna, sposobna i izuzetno produktivna osoba. Zatim uzmite prvu stavku, recite sebi: Na posao! A kad ponete, ne zaustavljajte se dok posao ne bude gotov.

Dobro pogledajte svoj radni sto ili kancelariju, kod kue i na radnom mestu. Upitajte se: Kakva osoba radi u ovakvom okruenju? Odluite jo danas da potpuno raistite svoj radni sto i kancelariju, kako biste osetili da ste produktivni, efikasni i spremni da odmah ponete s radom. Jedini siguran nain da uspete jeste da uvek radite vie i bolje nego to se oekuje od vas, bez obzira na to kojim se poslom bavite.

Jedno od najvanijih linih naela produktivnosti jeste obavljanje domaih zadataka. Nauite ono to morate da nauite, kako biste mogli da radite na najbolji mogui nain. Glavni razlog odlaganja i odugovlaenja jeste oseanje nedovoljne sposobnosti, pomanjkanje samopouzdanja ili strunosti u kljunom delu zadatka.

Ako mislite da ste u nekoj oblasti slabi ili da o njoj ne znate dovoljno, to ve moe da vas obeshrabri da uopte ponete s radom. Neprestano unapreujte svoje znanje o oblastima kljunih rezultata. Upamtite, meutim, da vae znanje i vetina zastarevaju velikom brzinom, bez obzira na to koliko ste danas dobri u neemu.

Kao to je rekao Pat Rajli, trener koarke: Ako ne postaje bolji, znai da postaje loiji. Postoji tehnika za upravljanje vremenom koja je oduvek bila od najvee pomoi, a to je da postanete bolji u svojim kljunim zadacima. Lino i profesionalno unapreivanje spada u najbolje mogue naine utede vremena. Kad znate da moete dobro da obavite posao, ustanovljavate i da vam je lake da prevaziete odugovlaenje i obavite posao bre i bolje, bez obzira na okolnosti.

Neki novi podatak ili dodatno umee mogu da predstavljaju ogromnu razliku u vaoj sposobnosti da dobro obavljate posao. Odredite koje su najvanije stvari koje radite i potom napravite plan da neprestano unapreujete svoje znanje u tim oblastima. Pravilo: neprestano uenje je minimalan zahtev za uspeh u svim oblastima. Ne dozvolite da vas unazauju slabost ili nedostatak sposobnosti u bilo kojoj oblasti.

Sve se u biznisu da nauiti. A to su nauili drugi, moete i vi. Kad sam poeo da piem svoju prvu knjigu, bio sam obeshrabren time to sam kucao s dva prsta, stalno traei slova po tastaturi.

Ubrzo sam shvatio da moram da nauim da kucam kako valja, ako mislim da ikad napiem knjigu od strana od prve do poslednje verzije. Zato sam kupio kompjuterski program za uenje kucanja i tri meseca svakodnevno vebao po dvadeset do trideset minuta. Po isteku tog roka, kucao sam etrdeset do pedeset rei u minuti. Uz tu vetinu, uspeo sam da napiem dvanaest knjiga, koje se danas objavljuju u celom svetu. Najbolja vest je da moete da nauite svaku vetinu koja vam je potrebna da biste postali produktivniji i efikasniji.

Ako treba, moete da postanete daktilograf prve klase. Moete da postanete kompjuterski mag. Moete da postanete odlian pregovara ili izvanredan trgovac. Moete da nauite da drite govore. Moete da nauite da piete efikasno i dobro. Sve su to vetine koje moete da steknete, im odluite da ih steknete i postavite to sebi kao prioritet. Barem jedan sat dnevno odvojite za itanje literature iz svoje oblasti.

Ustanite ujutru malo ranije i itajte pola sata do sat knjigu ili asopis koji sadre informacije koje mogu da vam pomognu da postanete efikasniji i produktivniji u onome to radite. Pohaajte sve kurseve i seminare koji su vam dostupni. Prisustvujte skupovima i poslovnim sastancima pripadnika svoje profesije ili zanimanja.

Odlazite na sesije i praktikume. Sedite u prvi red i hvatajte beleke. Nabavite audio trake tih programa. Posvetite se tome da postanete jedna od najkompetentnijih i znanjem najpotkovanijih osoba u svojoj oblasti. Najzad, sluajte audio programe u kolima. Prosean vlasnik automobila svake godine provede sati za volanom, vozei se s jednog mesta na drugo. Pretvorite vreme provedeno u vonji u vreme provedeno u uenju. Moete da postanete jedna od najpametnijih, najsposobnijih i najbolje plaenih osoba u svojoj oblasti, a sve to blagodarei sluanju obrazovnih audio programa u toku vonje.

Ba kao to fizikim vebanjem razvijate svoje miie, tako i mentalnim vebanjem razvijate mentalne miie. Nema granica tome koliko daleko ili koliko brzo moete dospeti, sem onih koje vam namee vaa vlastita mata. Odluite jo danas da postanete projekat uradi sam. Postanite doivotni uenik svog zanata. Za profesionalca, kolovanje se nikad ne zavrava.

Koje su kljune vetine koje vam mogu pomoi da ostvarite bolje i bre rezultate? Koje su kljune sposobnosti koje e vam u budunosti biti potrebne da biste postali vodei u svojoj oblasti? Koje god one bile, odredite cilj, napravite plan i ponite da razvijate i unapreujete svoju sposobnost u tim oblastima. Odluite da budete najbolji u onome to radite! Radite svoj posao.

Ali ne samo svoj posao nego i vie od toga, ono malice vie za ljubav izdanosti - ono malice vie koje je uredno sveg ostalog rada. Vi ste izuzetni! Posedujete posebne talente i sposobnosti po kojima se razlikujete od svih drugih osoba koje su ikad ivele. Postoje abe koje moete da pojedete, ili da nauite da ih jedete, a koje vas mogu svrstati meu najvanije osobe vae generacije. Postoje odreene stvari koje moete da radite, ili koje moete da nauite da radite, koje vas mogu uiniti izuzetno vanim za vas i druge.

Va posao je da identifikujete one specijalne jedinstvene oblasti i potom se posvetite tome da postanete veoma, veoma dobri u njima. Vae najvrednije imanje, u smislu toka gotovog novca, jeste vaa sposobnost zaraivanja. Vaa sposobnost da radite omoguava vam da u svoj ivot svake godine donesete desetine hiljada dolara, tako to ete jednostavno primenjivati svoje znanje i umee u svom svetu. To je vaa sposobnost da odreene abe jedete bre i bolje nego drugi. Moete da izgubite sve to posedujete - kuu, kola, posao, raun u banci - ali sve dok imate sposobnost zaraivanja, moete ponovo da zaradite sve to, i jo poneto pride.

Redovno inventariite svoje jedinstvene talente i sposobnosti. U emu ste dobri? Kad se osvrnete na svoju karijeru, ta je to to je dosad najzaslunije za va uspeh u ivotu i radu? Koje su najznaajnije abe koje ste u prolosti pojeli?

Sazdani ste tako da uvek najvie uivate u stvarima u kojima ste najbolji. U emu najvie uivate u vezi sa svojim poslom? Koje abe s najvie apetita jedete? Sama injenica da u neemu uivate znai da u sebi verovatno imate sposobnost da u toj oblasti budete izuzetno dobri.

Jedna od velikih ivotnih odgovornosti sastoji se u tome da odluite ta zaista volite da radite i potom svim srcem nastojite da to veoma dobro i obavljate. Pogledajte razne stvari koje radite. Uspeni ljudi su bez izuzetka oni koji odvajaju vreme da identifikuju ono to dobro rade i u emu najvie uivaju. Znaju ta je ono to je zaista znaajno za njihov posao i potom se koncentriu iskljuivo na taj zadatak ili oblast. Trebalo bi da uvek usmerite svoju najveu energiju i sposobnosti na zapoinjanje i dovravanje onih kljunih zadataka koje vam vai jedinstveni talenti i sposobnosti omoguavaju da ih obavite dobro i time date znaajan doprinos.

Ne moete da postignete sve, ali moete da radite onih nekoliko stvari u kojima ste najbolji, onih nekoliko stvari koje zaista neto znae. Neprestano postavljajte sebi pitanja: U emu sam zaista dobar? U kom delu svog posla najvie uivam? Kad bih mogao da biram posao, koji bih izabrao? Da dobijete premiju na lutriji ili na neki drugi nain doete do ogromne sume novca, i to vam omogui da birate ime ete se baviti do kraja ivota, ta bi to bilo?

Kroz kakvu pripremu biste morali da proete da biste bili u stanju da obavljate taj posao na najbolji mogui nain? Koji god bio va odgovor na ovo pitanje, ponite s tim jo danas. Koncentriite sve svoje misli na zadatak koji je pred vama.

Sunevi zraci ne poinju da plamte dok se ne nau u aritu. Zato niste ve ostvarili svoj cilj? Ovo su neka od najvanijih pitanja koja ete ikad postaviti sebi i dati odgovor na njih na svom putu ka postizanju visokog stepena line produktivnosti i efikasnosti.

Va posao je da prouite zadatak i identifikujete limitirajui faktor ili ogranienje koje on sadri. Zatim morate da usredsredite svu svoju energiju na ublaavanje te jedne kritine take. U praktino svakom zadatku, bio on mali ili veliki, jedan faktor odreuje brzinu kojom ostvarujete cilj ili dovravate posao. Koncentriite svoju mentalnu energiju na tu jednu kljunu oblast.

To moe da bude najbolja mogua upotreba vaeg vremena i talenta. Ovaj faktor moe da bude osoba ija su vam pomo ili odluka potrebni, finansijska sredstva koja traite, slabost u nekom delu organizacije ili neto drugo. Meutim, limitirajui faktor je uvek tu i uvek je va posao da ga naete. Na primer, svrha biznisa jeste sticanje i uvanje klijenata. Ukoliko u tome uspe u dovoljnoj meri, kompanija stvara profit i nastavlja da se razvija i cveta.

U svakom biznisu postoji limitirajui faktor ili kritina taka koja odreuje koliko brzo i dobro kompanija ostvaruje svoju svrhu. To mogu da budu marketing, nivo prodaje, ili pak oni koji su zadueni za prodaju.

To mogu da budu trokovi poslovanja ili metode proizvodnje. To mogu da budu nivoi toka gotovog novca ili trokova. Uspeh kompanije mogu da odreuju konkurenti, klijenti ili trenutno trite.

Jedan od tih faktora, vie od svega ostalog, odreuje koliko brzo kompanija ostvaruje svoje ciljeve razvoja i profitabilnosti. Precizno identifikovanje limitirajueg faktora u svakom procesu i usredsreivanje na taj faktor obino moe da za krae vreme dovede do veeg progresa nego bilo koja druga pojedinana aktivnost.

To znai da 80 procenata ogranienja, faktora koji vas usporavaju na putu prema vaem cilju, jeste unutranje. Oni su u vama, u vaim linim kvalitetima, sposobnostima, navikama, disciplini ili kompetentnosti. Svega 20 procenata limitirajuih faktora je spoljno u odnosu na vas ili vau organizaciju. Vae kljuno ogranienje moe da bude neto sitno i ne naroito oigledno. Katkada je potrebno da napravite listu svih koraka u procesu i ispitate sve aktivnosti, kako biste videli ta je tano ono to vas usporava.

Ponekad su negativna percepcija ili prigovor klijenta ono to usporava itav proces prodaje. Ponekad je odsustvo nekakve atrakcije ono to usporava prodaju linije proizvoda ili usluga.

Pogledajte iskreno svoju kompaniju. Pogledajte svog efa, svoje saradnike i osoblje, da biste videli postoji li neka kljuna slabost koja usporava vas ili kompaniju, koja deluje kao konica u ostvarivanju vaih glavnih ciljeva.

U ivotu morate da budete dovoljno iskreni da se zagledate duboko u sebe i tamo potraite limitirajui faktor ili vetinu koji odreuju brzinu kojom ostvarujete svoje line ciljeve. Uspeni ljudi uvek poinju analizu ogranienja pitanjem: ta je to u meni to me usporava? Prihvataju potpunu odgovornost i u sebi trae i uzrok i lek za svoje probleme. Pitajte i dalje. Definicija ogranienja odreuje strategiju koju koristite da biste ga ublaili.

Propust u identifikovanju stvarnog ogranienja ili identifikacija pogrenog, moe da vas odvede u pogrenom pravcu. Moete da zavrite reavajui pogrean problem. Velika korporacija, inae moj klijent, suoila se s opadanjem prodaje. Lideri korporacije doli su do zakljuka da glavno ogranienje predstavljaju sami prodavci i menadment prodaje. Utroili su gomilu novca na reorganizovanje menadmenta i ponovnu obuku prodavaca.

Kasnije su ustanovili da je primarni razlog opadanja prodaje bila greka raunovoe koji je sluajno odredio njihovim proizvodima suvie visoke cene u odnosu na njihovu konkurenciju na tritu. Kad je kompanija prepravila svoje cene, prodaja je ponovo skoila i biznis je opet poeo da donosi profit.

Iza svakog ogranienja ili usporenja, im ga locirate i uspeno ublaite, nai ete neko drugo ogranienje ili limitirajui faktor. Bez obzira na to da li je re o blagovremenom dolaenju na posao izjutra ili izgraivanju uspene karijere, uvek su ti limitirajui faktori i uska grla koja odreuju brzinu vaeg napredovanja.

Va zadatak je da ih naete i usredsredite svu svoju energiju na to da ih to pre ublaite. Kad svoj dan ponete otklanjanjem kljunih uskih grla ili ogranienja, to e vas ispuniti energijom i oseanjem line snage. Podstai e vas da budete u toku i zavrite posao. A uvek ima neki limitirajui faktor. Odredite koji je trenutno va najvaniji ivotni cilj. Koji bi cilj, ako biste ga postigli, imao najvei pozitivan efekat na va ivot?

Koje bi dostignue u karijeri imalo najvei pozitivan uticaj na va radni ivot? Kad budete naisto s tim koji je va osnovni cilj, zapitajte se: ta odreuje brzinu kojom ostvarujem taj cilj? Zato ga ve nisam ostvario? Koji god bili vai odgovori, odmah preduzmite neto u skladu s njima.

Uradite neto. Uradite bilo ta, samo ponite ve jednom. Osobe relativno umerenih sposobnosti postii e mnogo ako se u celosti i neumorno posveuju jednoj po jednoj stvari. Jedan od najboljih naina da prevaziete odugovlaenje jeste da prestanete da mislite na ogroman zadatak koji stoji pred vama i usredsredite se na ono to trenutno moete da preduzmete u vezi s njim.

Veliku abu najlake ete pojesti ako je uzimate zalogaj po zalogaj. Konfuije je napisao: Putovanje dugo hiljadu liga2 poinje jednim korakom.

Ovo je odlina strategija za prevazilaenje otezanja i obavljanje vie stvari u kraem roku. Pre mnogo godina putovao sam kroz srce Sahare, duboko u dananjem Aliru. Francuzi su tada ve odavno otili odatle i nekadanje stanice za uzimanje goriva zvrjale su prazne i razruene.